Krivično Pravo

Naša advokatska kancelarija specijalizovana je za pružanje stručne pravne pomoći iz oblasti krivičnog prava i prekršajnog prava, bez obzira da li ste se u navedenim postupcima našli u položaju okrivljenog ili oštećenog fizičkog ili pravnog lica.

Krivični postupak predstavlja krivični procesnopravni odnos koji se zasniva, teče i okončava između suda i stranaka, a koji za cilj ima da utvrdi da li je određeno lice izvršilo određeno krivično delo koje mu se u tom postupku stavlja na teret.

Osnovni (glavni) predmet krivičnog postupka je krivična stvar (causa criminalis), odnosno utvrđivanje da li je određena radnja okrivljenog lica krivično delo, da li je tu radnju ako predstavlja krivično delo izvršio okrivljeni, kao i da li je okrivljeni ako je izvršio predmetno krivično delo koje mu se u tom postupku stavlja na teret krivično odgovaran, odnosno da li su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za izricanje krivične sankcije.

Sporedni predmet krivičnog postupka je stvar koja pripada nekoj drugoj grani prava (građanskom, porodičnom, ustavnom..), a u krivičnom postupku se po pravilu ne javlja obavezno, već eventualno, isključivo uz osnovni predmet postupka.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku sporedni predmeti krivičnog postupka su:

imovinskopravni zahtevi (naknada štete, povraćaj stvari i poništaj pravnog posla);
prejudicijalna pitanja i
troškovi krivičnog postupka.

Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

"Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno."

Prava okrivljenog lica

da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;
se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika;
njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;
neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
prikuplja dokaze za svoju odbranu;
se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;
koristi pravna sredstva i pravne lekove;
preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Prava uhapšenog lica

odmah na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja;
pre nego što bude saslušan, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem;
zahteva da bez odlaganja o hapšenju bude obavešten neko od članova njegove porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin, odnosno predstavnik ovlašćene međunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud.
Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu.

"Niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen." - ne bis in idem!

Šta je oportunitet?

Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza:

da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu;
da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe;
da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad;
da ispuni dospele obaveze izdržavanja;
da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja;
da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

Ako osumnjičeni u roku izvrši obavezu, javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu i o tome obavestiti oštećenog, a odredba člana 51 stav 2 Zakonika o krivičnom postupku (pravo na prigovor oštećenog) neće se primenjivati.

Mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja najčešće se javlja u situacijama kada okrivljeni već prethodno nije osuđivan prema Kaznenoj evidenciji.

Oportunitet se ne upisuje u Kaznenu evidenciju, što predstavlja dodatno olakšanje za okrivljenog!

Uslovni otpust

Lice koje izdržava kaznu zatvora može biti otpušteno sa izdržavanja kazne zatvora pod određenim zakonom propisanim uslovima.

"Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo."

Naknada štete za neosnovano lišenje slobode

Shodno pozitivnopravnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije neosnovano lišenim slobode smatra se lice:

koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka, ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom;
koje je izdržavalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka ili zahteva za zaštitu zakonitosti, izrečena mu je kazna zatvora u kraćem trajanju od izdržane kazne, ili je izrečena krivična sankcija koja se ne sastoji u lišenju slobode, ili je oglašeno krivim, a oslobođeno od kazne;
koje je bilo lišeno slobode duže vremena nego što traje krivična sankcija koja se sastoji u lišenju slobode koja mu je izrečena;
koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržano u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete

Tužba za naknadu štete podnosi se protiv Republike Srbije.

Međutim, pre podnošenja tužbe nadležnom sudu za naknadu štete radi neosnovanog lišenja slobode, oštećeni je dužan da prvobitno podnese zahtev ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade.

Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvojen ili Komisija ne odluči o zahtevu u roku od tri meseca od dana kada je podnet, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu za naknadu štete.

Svakako, ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tužba za naknadu štete radi neosnovanog lišenja slobode može se podneti u odnosu na preostali deo zahteva.

Zastarelost prava na naknadu štete

Pravo na naknadu štete zastareva u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno od dana pravosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili je optužba odbijena.

Zastupamo

pružamo odbranu okrivljenih u svim vrstama krivičnih postupaka;
zastupanje oštećenih lica u svim vrstama krivičnih postupaka;
sastavljanje svih vrsta krivičnih prijava pred nadležnim MUP i javnim tužilaštvom;
sastavljanje svih vrsta privatnih tužbi za krivičnih dela za koja se gone po privatnim tužbama;
podnošenje zahteva za rehabilitaciju i brisanje pravnih posledica osude;
podnošenje molbi za puštanje na uslovni otpust;
zastupanje u postupku radi ostvarivanja imovinskopravnih zahteva iz krivičnog postupka;
zastupanje u postupcima po redovnim i vanrednim pravnim lekovima u krivičnom postupku;
zastupanje maloletnih lica i odbrana maloletnih lica;
zastupanje pravnih lica u krivičnim postupcima za krivična dela i privredne prestupe;
zastupanje u krivičnim postupcima organizovanog i visokotehnološkog kriminala;
u postupcima radi naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode;
davanje usmenih i pisanih pravnih saveta u svim krivičnim postupcima.

Krivični postupak uređen je između ostalog pozitivnopravnim odredbama Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku, kao i Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.