Nasledno pravo

Kao najčešće pitanje koje stvara dileme prilikom donošenja odluke o raspolaganju imovinom za slučaj smrti, jeste da li raspolaganje imovinom izvršiti putem testamenta ili ugovora o doživotnom izdržavanju.

Kako se radi o dva različita pravna instituta, a koja kao takva proizvode i različite pravne posledice, u nastavku ovog teksta ukratko ćemo ukazati na osnovne prednosti i mane svakog od navedenih pravnih instituta ponasob:

Zaveštanje (Testament)

Zaveštanje (testament) je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Iz navedene zakonske definicije proizilaze osnovne karakteristike zaveštanja:

• Jednostrani pravni posao - dovoljno je da zaveštalac izjavi volju, a ne i da se bilo ko saglasi sa njegovim raspolaganjem u zaveštanju;
• Strogo lični pravni posao - ne može se učiniti preko zakonskog zastupnika ili punomoćnika, već isključivo lično;
• Jednostrano opozivi pravni posao - zaveštalac u bilo kom momentu do svoje smrti može novim zaveštanjem da opozove, izmeni ili dopuni prethodno sačinjeno zaveštanje;
• Pravni posao morits causa - pravne posledice zaveštanja nastupaju u momentu smrti zaveštaoca;
• Kauzalan pravni posao - pravni cilj je jasno vidljiv;
• Formalan pravni posao - zaveštanje mora da bude sastavljeno u jednoj od zakonom propisanih formi;
• Dobročin pravni posao - zaveštalac ne dobija nikakvu naknadu za svoje raspolaganje.

Ko može da sačini zaveštanje?

Zaveštanje (testament) može sačiniti lice koje je navršilo petnaestgodina života i sposobno je za rasuđivanje.

Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost.

Volja i namera za sačinjavanje testamenta (animus testandi)

Da bi testament bio punovažan zaveštaočeva volja mora da bude pravno relevantna, odnosno mora biti:

• ozbiljna;
• stvarna
• slobodna

Opozivanje zaveštanja

Zaveštalac može uvek sve dok ima testamentarnu sposobnost da opozove zaveštanje, u celini ili delimično.

Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.

Primera radi:

„Baka se obavezuje da se na njenog unuka posle njene smrti prenese pravo svojine na stanu u kojem živi, a unuk se obavezuje da će joj mesečno davati određen novčani iznos, negovati je u bolesti i posle smrti sahraniti.“

U pogledu prava koja se prenose ovim ugovorom, prva napomena je da ona moraju postojati u momentu zaključenja ugovora. Samim tim, ne može se na primer ugovoriti prenos prava svojine na nepokretnosti koje će primalac eventualno kasnije steći, niti ugovoriti da će celokupna zaostavština primaoca biti predmet prenosa nakon smrti. Takođe, prava koja se prenose moraju biti tačno određena u ugovoru, pa tako nije moguće da se ugovori na primer prenos prava svojine na svim pokretnim stvarima primaoca.

U pogledu obaveze izdržavanja utvrđene ovim ugovorom, zakonom je predviđeno da obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe, ukoliko nešto drugo nije ugovoreno. Takođe, stav sudske prakse je da izdržavanje nije ograničeno samo na navedena materijalna davanja, već obuhvata i svaku drugu vrstu nege u bolesti i starosti, kao i pružanje određenih ličnih usluga u domenu socijalnog i kulturnog života primaoca.

Iz navedene zakonske definicije proizilaze osnovne karakteristike ugovora o doživotnom izdržavanju:

• intiutu personae ugovor;
• dvostranoobavezujući ugovor;
• aleatoran;
• ugovor sa trajnim izvršnjem prestacija;
• formalan.

Ugovor se može zaključiti i preko punomoćnika, ako je punomoćje specijalno i ispunjava formalne zahteve koji se traže i za zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju.

Šta se dešava kada davalac izdržavanja umre pre primaoca?

Tada njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida, ali oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje, dakle primalac zadržava sve primljeno. Međutim, ukoliko oni nisu u mogućnosti da preuzmu ugovorne obaveze (npr. usled teške materijalne situacije), tada mogu zahtevati navedenu naknadu od primaoca za ranije dato izdržavanje, pri čemu će sud njenu visinu odrediti ceneći njihovo imovno stanje i imovno stanje primaoca.

Forma ugovora:

Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u formi javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, pri čemu je javni beležnik dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se njome ne mogu namiriti zakonski naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.

Pravna dejstva

Imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i iz nje se ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici!

Prestanak ugovora:

Ugovor o doživotnom izdržavanju može prestati:

• raskidom i
• poništenjem.

„Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut iz više razloga, a zakonom su posebno izdvojeni raskid zbog poremećenih odnosa i raskid zbog promenjenih okolnosti. Poremećeni odnosi podrazumevaju situaciju u kojoj su se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog razloga toliko poremetili da su postali nepodnošljivi i tada svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor, gde će u slučaju raskida primalac biti dužan da da naknadu za primljena davanja i usluge, a ukoliko je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana će imati pravo na pravičnu naknadu. U pogledu raskida ugovora zbog promenjenih okolnosti, da bi došlo do raskida ugovora okolnosti moraju da se promene nakon zaključenja ugovora i to toliko da ispunjenje ugovora postane znatno otežano - primera radi preseljenje davaoca izdržavanja u inostranstvo. U tom slučaju, sud će na zahtev bilo koje strane, raskinuti ugovor ili će njihove međusobne odnose ponovo urediti. Tada sud može pravo primaoca preinačiti u doživotnu rentu (davanje unapred određenog iznosa na mesečnom nivou do kraja života primaoca, bez ikakvih drugih obaveza) pod uslovom da se sa time saglase obe strane. “

Razlike:

• Jedna od osnovnih prednosti ugovora o doživotnom izdržavanju jeste da imovina koja je njime obuhvaćena ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i iz nje se ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici. Testamentom ne mogu isključiti nužni naslednici iz nasleđivanja. Primera radi „ako je ostavilac testamentom raspolagao celokupnom svojom imovinom, a nije obuhvatio nužne naslednike, oni mogu tražiti redukciju testamenta i na sudu dobiti nužni deo koji im po zakonu pripada.“
• Sa druge strane prednost testamenta ogleda se u tome što zaveštalac može uvek sve dok ima testamentarnu sposobnost da opozove zaveštanje. Dovoljno je da zaveštalac naknadno sačini novi testament (i tako poništi onaj prethodni), sastavi izjavu da opoziva raniji testament ili primera radi fizički uništi ranije napisani testament. Osim toga, zaveštalac testament može opozvati i tako što će za života raspolagati (prodati, pokloniti) imovinom koja je predmet testamenta.
• Pored toga, prednost zaveštanja u odnosu na ugovor o doživotnom izdržavanju ogleda se i u njegovoj tajnosti. - naslednik ne mora znati da mu je zaveštalac ostavio imovinu sačinjavanjem testamenta.

Zastupamo:

• sastavljanje predloga i pokretanje ostavinskog postupka;
• sastavljanje naslednih izjava;
• zastupanje u ostavinskom postupku pred sudom ili javnim beležnikom;
• sastavljanje, izvršenje i poništenje testamenta;
• sastavljanje ugovora naslednog prava (ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života).