Nakon razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice jedno od najvažnijih pitanja jeste na koji način će dete održavati odnos sa roditeljem sa kojim ne živi. U praksi se često pogrešno smatra da je viđanje deteta "pravo roditelja". Međutim, srpsko porodično pravo polazi od potpuno drugačijeg principa - održavanje ličnih odnosa predstavlja prvenstveno pravo deteta, a tek potom pravo i obavezu roditelja.
Član 61 Porodičnog zakona Republike Srbije izričito propisuje da "dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, dok se to pravo može ograničiti isključivo odlukom suda i samo kada je to u najboljem interesu deteta".
Ovakvo zakonsko rešenje zasniva se na načelu najboljeg interesa deteta, koje predstavlja osnovni princip svih postupaka koji se odnose na maloletnu decu.
Šta podrazumevaju lični odnosi?
Lični odnosi ne podrazumevaju samo povremene susrete ili vikend viđanja. Oni obuhvataju:
- redovne susrete;
- zajedničko provođenje vikenda, praznika i raspusta;
- telefonsku komunikaciju, video pozive i razmenu poruka;
- zajednička putovanja kada za to postoje uslovi;
- svaki drugi oblik kontakta koji doprinosi emocionalnom razvoju deteta.
Postojeća sudska praksa polazi od toga da je očuvanje emocionalne veze između deteta i oba roditelja od izuzetnog značaja za pravilan psihofizički razvoj deteta.
Ko određuje način viđanja?
Najpoželjnije rešenje jeste da roditelji postignu sporazum. Sporazum može biti sastavni deo sporazumnog razvoda ili posebnog sporazuma o vršenju roditeljskog prava, a sud će ga prihvatiti ukoliko proceni da je u najboljem interesu deteta. Kada sporazum nije moguć, odluku donosi nadležni sud.
Prilikom donošenja odluke sud naročito ceni uzrast deteta, emocionalnu vezanost deteta za oba roditelja, mišljenje deteta ukoliko je sposobno da ga slobodno izrazi, udaljenost prebivališta roditelja, školske i vannastavne obaveze, zdravstveno stanje deteta, radno vreme roditelja i ukupne porodične prilike.
Pre donošenja odluke sud pribavlja mišljenje nadležnog organa starateljstva, ali konačnu odluku donosi samostalno, vodeći računa isključivo o najboljem interesu deteta.
Da li postoji "standardni model" viđanja?
Ne. U javnosti često postoji uverenje da postoji zakonom propisan model viđanja, na primer svaki drugi vikend - takvo pravilo ne postoji. Porodični zakon ne propisuje minimalni niti maksimalni obim kontakata. Svaki slučaj predstavlja posebnu celinu i sud određuje model koji odgovara konkretnom detetu i njegovim potrebama. Upravo zbog toga dva potpuno slična predmeta mogu imati različite modele održavanja ličnih odnosa.
Kada se pravo može ograničiti?
Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem predstavlja pravilo - ograničenje predstavlja izuzetak. Sud može ograničiti ili privremeno zabraniti kontakte samo kada postoje ozbiljni razlozi, naročito nasilje u porodici, zlostavljanje ili zanemarivanje deteta, ozbiljna zavisnost od alkohola ili opojnih droga, teško psihičko oboljenje koje ugrožava dete, opasnost po bezbednost ili zdrav razvoj deteta, ili postojanje razloga za potpuno ili delimično lišenje roditeljskog prava.
Teret dokazivanja ovih okolnosti snosi lice koje tvrdi da postoje razlozi za ograničenje kontakata.
Šta ako jedan roditelj sprečava kontakte?
Jedan od najčešćih problema u praksi jeste situacija kada roditelj kod kojeg maloletno dete živi odbija da omogućava kontakte sa drugim roditeljem. Takvo ponašanje može predstavljati ozbiljno kršenje prava deteta.
U zavisnosti od okolnosti moguće je pokrenuti izvršni postupak za prinudno izvršenje sudske odluke, krivičnu prijavu, postupak za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, postupak radi zaštite prava deteta ili druge zakonom predviđene postupke kada kontinuirano onemogućavanje kontakata ugrožava interes maloletnog deteta.
Sudovi posebno negativno ocenjuju situacije u kojima jedan roditelj bez opravdanog razloga otuđuje dete od drugog roditelja ili utiče na stvaranje negativnog odnosa prema njemu.
Da li roditelj koji ne plaća alimentaciju gubi pravo da viđa dete?
Ne. Izdržavanje deteta i održavanje ličnih odnosa predstavljaju dva potpuno odvojena pravna pitanja. Roditelj koji uredno plaća alimentaciju nema automatski veća prava na viđanje, kao što ni roditelj koji ne izmiruje svoju obavezu izdržavanja ne gubi automatski pravo da održava kontakte sa detetom. Neplaćanje alimentacije može predstavljati osnov za druge pravne postupke, ali samo po sebi ne predstavlja razlog za zabranu viđanja deteta.
Da li dete može da odluči da ne viđa roditelja?
Mišljenje deteta ima veliki značaj. Porodični zakon predviđa da dete koje je navršilo 15 godina života i sposobno je za rasuđivanje može samostalno odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. Kod mlađe dece njihovo mišljenje se takođe uzima u obzir, u skladu sa uzrastom i stepenom zrelosti, ali nije jedini kriterijum za donošenje odluke.
Promena modela viđanja
Sudska odluka nije trajna - ako se promene okolnosti, moguće je tražiti njenu izmenu. Razlozi mogu biti promena prebivališta roditelja, polazak deteta u školu, promena radnog vremena roditelja, zdravstveni razlozi, promena uzrasta ili potreba deteta, kao i nepoštovanje postojeće odluke. Sud tada ponovo ispituje šta predstavlja najbolji interes deteta u trenutku odlučivanja.
Kako Vam naša advokatska kancelarija može pomoći?
Porodični postupci predstavljaju jednu od najosetljivijih oblasti prava jer njihov predmet nisu isključivo zakonska prava roditelja, već pre svega zaštita deteta.
Naša advokatska kancelarija Vam može pružiti pravnu pomoć u pregovorima i zaključenju roditeljskog sporazuma, sastavljanju sporazuma o vršenju roditeljskog prava, zastupanju u postupcima razvoda braka, postupcima određivanja ili izmene modela viđanja, postupcima izvršenja sudskih odluka i zaštiti prava deteta pred sudom i drugim nadležnim organima.
Zaključak
Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi predstavlja jedno od osnovnih prava garantovanih Porodičnim zakonom Republike Srbije. Ovo pravo nije privilegija roditelja, već institut kojim se štiti emocionalni, psihološki i socijalni razvoj deteta. Svaka odluka suda donosi se prema okolnostima konkretnog slučaja, pri čemu je najbolji interes deteta jedini odlučujući kriterijum.
Ukoliko se suočavate sa sporom u vezi sa vršenjem roditeljskog prava, određivanjem modela viđanja ili izvršenjem postojeće sudske odluke, blagovremena stručna pravna pomoć može biti od presudnog značaja za zaštitu prava deteta i ostvarivanje zakonitog i održivog rešenja.
