Prava uhapšenog lica
Pozitivnopravnim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika propisan je postupak hapšenja i zadržavanja lica, kao i osnovna prava uhapšenih lica prilikom hapšenja.
Kada policija može neko lice uhapsiti?
Policija može neko lice uhapsiti ako postoji neki od razloga za određivanje pritvora, odnosno ukoliki postoji osnovana sumnja da je lice učinilo određeno krivično delo.
Policija je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu, kada će predati i izveštaj o razlozima hapšenja i o vremenu hapšenja.
Bitno je da napomenomo da lice može biti zadržano najduže 48 časova. Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, policija mora da po isteku roka od 48 časova lice pusti na slobodu.
Šta nakon hapšenja lica?
Prilikom hapšenja lica policijski službenici su u zakonom propisanoj obavezi obavezi da licu bez odlaganja saopšte razlog hapšenja.
Policijski službenici su u obavezi da uhapšeno lice upoznaju sa njegovim pravima, zakonom zagarantovanim, a u policijskoj stanici uhapšenom licu obavezno uručuju i pisano obaveštenje o pravima, koje uhapšeno lice zadržava.
Uhapšeno lice nije u obavezi ništa da izjavi, ali bitno je da napomenemo da sve što izjavi može biti u zakonom propisanom postupku upotrebljeno protiv njega kao dokaz.
Kada uhapsi određeno lice, policijski službenik dovešće uhapšenog u policijsku stanicu. O hapšenju lica policijski službenik obavestiće dežurnog javnog tužioca, koji će odlučiti da li u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo krivično delo i da li će se licu odrediti zadržavanje. Zadržavanje zbog potencijalno učinjenog krivičnog dela traje najduže 48 sati i najčešće podrazumeva da lice bude zatvoreno u posebnim prostorijama policijske stanice.
Nadležni javni tužilac je dužan da lice koje je uhapšeno bez odlaganja pouči o njegovim pravima i da mu omogući da obavesti branioca o svom hapšenju, neposredno ili posredstvom drugih lica. Odmah posle saslušanja, javni tužilac će odlučiti da li će uhapšenog pustiti na slobodu ili će sudiji za prethodni postupak predložiti određivanje pritvora. Sudija za prethodni postupak je u obavezi da sasluša zadržano lice i potom odluči da li će mu odrediti pritvor.
Koja su prava uhapšenog lica?
Uhapšeno lice ima pravo da:
- odmah, na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja;
- pre nego što bude saslušan, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem;
- zahteva da bez odlaganja o hapšenju bude obavešten neko od članova njegove porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin, odnosno predstavnik ovlašćene međunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
- zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud.
Takođe, uhapšeno lice ima pravo da:
- neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka,
- ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;
- njegovom saslušanju prisustvuje branilac.
